Postoje ljudi koji hrču. Ili povremeno hrču. Rade to nesvjesno, u snu i ne mogu si pomoći. I postoje ljudi koji kad netko u njihovoj blizini hrče ne mogu zaspati. Baš nikako. I za koje je to hrkanje ravno najgorem mučenju. Takva sam ja.
A na žalost, moj suprug je od onih koji povremeno hrču. Jako!
Jedino rješenje
Tako je bilo i neku noć. On je hrkao, a ja sam se usred noći probudila i više nikako nisam mogla zaspati. Probala sam 'cmoktati' i to je imalo privremeni učinak i taman kad bih lagano počela tonuti u san, ponovno me trgnuo glasni "Hrrr-hr". Zatim sam ga lagano gurkala, opet s privremenim učinkom. Zatim sam pokušala s metodom stavljanja jastuka preko oba uha i pritisla ih laktovima, ali taj prodorni zvuk se probijao baš kroz sve zapreke. Postala sam nervozna.
Znala sam da je jedino pravo rješenje ako se želim naspavati da ustanem i odem spavati u dnevni boravak. Ali nikako mi se nije dalo ustajati. U krevetu je bilo toplo i udobno, a preseljenje u dnevni boravak zahtijevalo je dodatni napor nalaženja plahte i rezervne deke, prostiranja plahte na kauč...
...i tako sam se ja nadala da će nekim čudom hrkanje naprosto prestati i nisam se micala s mjesta. Ali nije prestajalo. Bila sam sve zdvojnija i napetija, dragocjeno vrijeme sna se smanjivalo, naprosto sam zbog komocije gubila vrijeme.
A onda sam, kao i u mnogim takvim situacijama uočila zanimljivu paralelu sa životom - koliko puta se nađemo u situaciji kojom nismo zadovoljni ili smo čak nesretni, a nikako da se pokrenemo i nešto učinimo u vezi toga. Nadamo se da će se možda problem sam nekako popraviti, a vrijeme prolazi. Pokušavamo raditi male prilagodbe i ispravke, koje donesu privremeno poboljšanje, a u dubini duše znamo da nam pravo olakšanje može donijeti samo i isključivo veliki korak. Korak koji zahtijeva da izađemo iz svoje udobnosti. Da hrabro zakoračimo u neki drugi prostor, gdje će nam prvi koraci vjerojatno biti teški, ali će s vremenom donijeti nagradu za kojom žudimo.
Samo gubimo vrijeme
To ostajanje na istom mjestu stvarno je nalik mojoj neodlučnosti u noćnoj situaciji s hrkanjem. Nadate li se i vi da će ono što vas smeta naprosto samo od sebe nestati, da će se popraviti ako budete dovoljno izdržljivi? Najčešće se to ne desi! Jedino što će se sigurno dogoditi je da ćete izgubiti dragocjeno vrijeme svog života u stanju nezadovoljstva.
A potrebno je samo malo hrabrosti i malo dodatnog truda. I saznanje da Svemir podržava hrabre i da će se stvari možda odviti puno povoljnije nego što ste mislili.
Tako je bilo i s mojom epizodom s hrkanjem. U jednom trenutku sam odlučno ustala, uzela svoj jastuk i dekicu i odlučila uložiti dodatni trud da u miru do jutra prespavam u boravku. Otvorila sam vrata spavaće sobe prema hodniku i - ugodno se iznenadila: vrata sobe našeg sina bila su širom otvorena. Zaboravila sam da je on za tu noć najavio da će ostati prespavati kod svoje djevojke. Jupiii! Ujurila sam u njegovu sobu, zatvorila vrata, bacila se na udobni krevet i odspavala kao beba.
Upravo tako Svemir pomaže i u životnim situacijama kad odlučno zakoračimo iz svoje zone komfora!
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....