Neki mi je dan hrvatski dostavljač donio pošiljku, kovertu za koju je trebalo platiti poštarinu. Umjesto da mi vrati četiri eura, ispričao je kako nema papir u stroju za račun, okrenuo se i zbrisao ne vrativši ostatak.
Nije imao sve zube u ustima, frfljao je dok priča, ali je mogao odraditi posao, pročitati adresu i donijeti pošiljku. Kada tamnoputi stranac dostavi hranu, s malo riječi preda naručeno i juri dalje. Na ponuđeni euro ili dva reagira osmijehom. Tihač je neku večer sreo jednog od takvih koji renoviraju neki stan na Knežiji. Tihač je dolazio s večernje cuge, a stranac iznosio vreću smeća. Prvi je pristojno pozdravio, drugi je kratko dobacio "bok!".
Da, naravno da strani radnici, oni koji dolaze posredstvom raznih agencija nauče izgovoriti...