Ljudi u Rapcu, Tučepima ili Baškoj ne razumiju da svijet na koji su se oslonili upravo nestaje

Prizor koji se pružao preda mnom bio je naoko prizor iz idiličnog polinezijskog raja. Bio je to prizor poput onih kakve inače prodaju nacionalne turističke agencije. Preda mnom se sterala duga, plitka plaža od bjeličastog pijeska. Iz pijeska su stršale hridi i pličine od tamnog škriljevca. Na plaži nije bilo gužve. Ipak, kupača je bilo. Na obzoru su se vidjele jedrilice i paraglajderi, a starije gospođe ugodno su se brčkale tamo gdje je more bilo dublje od struka. Zašto, uostalom, i ne bi? Jer, temperatura mora bila je ugodnih dvadeset, a zraka jedva koji stupanj više.

Prizor koji opisujem izgledao je - ponavljam - kao prizor idiličnog raja. Samo sam ja koji sam stigao iz Dalmacije u tom prizoru vidio drugi sloj, drugo značenje, dubinski zloslutno. Samo sam ja,...