Zagreb indoors” dnevnik je što ga je svakodnevno pisao Radivoj Cvetićanin dok je od 2005. do 2009. bio veleposlanik Srbije u Hrvatskoj. Riječ je o knjizi koja je objavljena u Srbiji, međutim njezin najveći dio odnosi se na opise vodećih hrvatskih političara i javnih osoba. Svojevrsni pogled iznutra, i to prilično pronicljiv.
Radivoj Cvetićanin autor je sintagme “hladni mir” kao najpoželjnijeg odnosa Srbije i Hrvatske. Prije dolaska u Hrvatsku Cvetićanin nije bio profesionalni diplomat, nego novinar, ali se tijekom karijere bavio i politikom kao tajnik za kulturu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije.
S te je funkcije uklonjen ujesen 1987., nakon poznate Osme sjednice CK SKS, na kojoj je Slobodan Milošević postao najmoćniji čovjek Srbije i napravio čistku u redovima tada jedine stranke.
Kolumnist u Borbi
Cvetićanin je otišao na drugu stranu, među antimiloševićevce i idućih godina radio kao urednik i kolumnist u beogradskim antirežimskim nezavisnim dnevnim listovima Borba i Naša borba. Nekoliko godina bio je i savjetnik Milana Panića, koji je s imetkom od 650 milijuna dolara jedan od najbogatijih Srba na svijetu, a do 2003. je bio vlasnik poznate američke farmaceutske kompanije ICN. Prije odlaska u diplomaciju Cvetićanin je bio direktor beogradskog dnevnog lista Danas. Ta funkcija do tada nije postojala i izmišljena je za njega jer je 1996. sudjelovao u pokretanju Danasa kao jedan od 19 osnivača.
Cinični opisi
Danas je imao reputaciju ozbiljnih novina, čija bi se uređivačka politika mogla opisati kao liberalno-demokratska. Neki njegovi suradnici iz Danasa smatrali su da bi mu posao ambasadora mogao više odgovarati od novinarskog, “jer je obično razmišljao politički, a ne novinarski”.
Na neki način, “Zagreb indoors” predstavlja potvrdu takvih razmišljanja. Cvetićaninovi opisi zagrebačke i hrvatske scene, ali i srpskih političara minuciozni su, precizni i, nerijetko, cinični.
Pritom ne treba smetnuti s uma da je ipak riječ o predstavniku srpske političke ideologije, koji je ovdašnju sredinu doživljavao kao, u najmanju ruku, poluneprijateljski teritorij.
Ali zbog opisa što se događalo iza kulisa i kako izgleda svijet diplomacije, Cvetićaninovu knjigu vrijedi čitati. Jutarnji list donosi neke od najzanimljivijih opisa ljudi i događaja u “Zagreb indoorsu”.
O VLASTITIM OČEKIVANJIMA
“Hteo sam biti čovek aktivne koegzistencije Srbije i Hrvatske. U neku ruku, i čovek njihove postistorije. Jer među nama se već odigralo sve što je trebalo da se odigra. U rezidenciji koju sam nasledio - i koju sam, zbog stalnih policijskih kola ispred nje, odmah prozvao Scheveningen - prve sam noći spavao pod nekim petparačkim jorganom.”
DIPLOMATI O HRVATSKOJ
“Među diplomatima nije bila retkost sresti podsmešljiv šapat o hrvatskoj umišljenosti. Provincijalnost umesto kosmopolitskog šika. Retko je neka druga nacija koja bi mogla zaslužiti poštovanje, upravo suprotno. Srbi su tu posebna priča, bez premca najgora pojava, podesni samo kao žalosni antipod zemlji vrlina, prvaka i prevoditelja.”
O IVICI TODORIĆU
“Zakopčan prema spoljnom svetu, Todorić je sasvim drugačiji licem u lice; razgovorljiv i inicijativan. Požalio sam se da još nisam našao frizera u Zagrebu.
- Imam jednog odličnog, mog, Srbin je od Kraljeva - reče.
Vlasnik Agrokora apostrofira Ceftu kao odličan mehanizam. Kad se ona potpiše, novi poslovi će naglo ubrzati, prognozira s puno entuzijazma.”
O ANTI GOTOVINI
(29. 5. 2007.)
“Nemački ambasador - na večeri kod kineskoga - kaže da uz ‘dva-tri dobra advokata’ Gotovina može biti oslobođen. Informacija, provokacija, improvizacija?”
S DIPLOMATIMA NA BRIJUNIMA
(11. 6. 2006.)
“Mesić pliva u hladnoj vodi okružen telohraniteljima. Dobacujem njegovim savetnicima da je tako Mao preplivao Žutu reku. Kasnije na ručku pričamo s Milkom Mesić. Stekao sam utisak da je Beograd doživljavala kao tuđinu, bez obzira na svoje delomično srpsko poreklo. Srbi su u poslednjem ratu uprljali žrtvu iz Drugog svetskog rata, poništili je čak, veli mi. Mesić za to vreme zbija šale. Tomase, veli Tomasu Osoriju iz Haaškog tribunala, uhapsi i nekog Slovenca, nemoj samo nas i Srbe.”
O MILANU BANDIĆU
(14. 6. 2006.)
“Bandić je bivši referent Saveza komunista iz jedne zagrebačke opštine; ostao je uz Račana kad su se svi razbežali; ko mu, međutim, ne zna biografiju rekao bi da je jezgra HDZ. Njegov je politički profil kao ciganska torba: u nju sve stane. Srbi ga vole. Na Badnje veče video sam neke koji su poleteli da mu poljube ruku.”
S MESIĆEM NA VANGI
(9-10. 7. 2007.)
“Opsednut Titom, nekada jedinim stanovnikom Briona, Mesić priča ostrvske legende. U sve unosi elemente burleske i, rekao bih, mizantropije. Kad smo se vratili na terasu vile, predsednik me posadio desno do sebe. Pričalo se zabavno, ali bezvredno. U jednom trenutku hteo sam svoje mesto ustupiti Slovencu, koji je, činilo se, čekao svoju priliku. Mesić mi je glasno rekao: samo vi sjedite. Spominjem mu da će Vrdoljak snimati dokumentarni film o Titu. On je budala, komentarisao je kratko.”
PROPAST DOGOVORA TODORIĆ-MIŠKOVIĆ
(9. 10. 2007.)
“Kažite mi nešto o vašoj sagi s Miškovićem, pitao sam Ivicu Todorića na kraju večere koju mi daje u svojim Kulmerovim dvorima. Odgovorio mi je: Malo smo zastali. Reći ću vam otvoreno, ambasadore, nikad to nismo ni mislili sasvim ozbiljno. Vrlo otvoreno - kao da smo stari prijatelji - vlasnik najveće hrvatske kompanije govori o svojim vilama, lovištima, plažama, vinogradima. Letos je, kaže, na svom ostrvu pokraj Rogoznice ugostio Dmitrija Medvedeva, šefa Gazproma. Ja i on smo veliki prijatelji, a on je veliki prijatelj Putina, obaveštava me.”
S MESIĆEM O MILOŠEVIĆU I TUĐMANU
(18. 2. 2008.)
“I danas mislim da se raspad Jugoslavije mogao rešiti kroz sporazum o konfederaciji, kaže Mesić. Ali Tuđman i Milošević su bili saveznici na tom poslu da sporazum ne uspije, rekao je i pokazao prema svom radnom stolu: Tamo je bio telefon, direktna linija Tuđmana s Miloševićem. Šifru su bili ugradili majstori iz Beograda, i kad sam ja došao u ovu predsjedničku kancelariju, morali smo ih zvati da to uklone.”
KRIZA I HRVATSKO PRIZNANJE KOSOVA
(19. 3. 2008.)
“Pred samo podne, Hina objavljuje da su se vlade Hrvatske, Mađarske i Bugarske dogovorile da istovremeno priznaju nezavisnost Kosova. Dok su se cevi na Markovom trgu još pušile, sa Pantovčaka, Mesić odašilje pismo Sejdiuu u Prištinu. Toplo, prijateljsko. Od starog druga čija se knjiga Kako sam rasturio Jugoslaviju među Albancima čitala kao politička Biblija. Prema instrukciji ministarstva, 48 sati mi je da napustim Zagreb. Rešio sam, međutim, da idem odmah danas. Jučer i danas, tražile su me desetine novinara. Nikome neću reći ni reč. Čemu?”
PROTIV VUKA JEREMIĆA
(7. 12. 2008.)
“Imam šta i da zabeležim: Vuk Jeremić u Utisku nedelje izašao sa otvorenom anti-evropskom platformom. EU nije obavezna, Moskva je naš glavni partner. Stojim na apsolutno suprotnoj poziciji. Ulazak u Uniju jeste naša nacionalna obaveza, a Washington je naš glavni partner. Evo suštinskog, dovoljnog razloga da se udaljim od ambasadorskog mesta! Ne moram se dovijati.”
TRAČ O SANADERU
(2. 11. 2008.)
“Kod Pupovca na Stubama. O svačem, i ničem. Razgalio me pričom da Petar Selem svoga splitskog prijatelja Ivu Sanadera zove: Kim Il Sung iz Dugobaba.”
DRUŽENJE TOMISLAVA KARAMARKA I IVICE DAČIĆA
(11. 12. 2008.)
“Večera u Vuglecu kod Krapine, neko etno-selo. Karamarko sadržajno duhovit, oštrouman. Još dve-tri stvari: o nekim svojim saradnicima Dačić govorio krajnje šarmantno (‘njihovi dosjei debeli su po pola metra’). Na spomen da treba da se sretnu s novom slovenačkom ministricom policije, koja je bila miss, Dačić rekao: Daj, Tomislave, da prvi odem ja, zbog ove vaše zategnute situacije da ju omekšam.”
MESIĆ PROTIV KARAMARKA
(9. 7. 2009.)
“Prekinuću sve kontakte sa Karamarkom, kazao mi je Mesić. Šta Karamarka vodi da sa Jadrankom Kosor obigrava oko jama koje se nalaze u Sloveniji. Rekao mi je jednom da mu je otac bio u ustašama. Jest bio moj k., da je bio ustaša, ne bi danas bio živ, kaže Mesić da mu je odbrusio. Zaključio je: Dobro da su Slovenci zabranili našim ministrima da se muvaju po stratištima.”
SANADEROVA OSTAVKA
(1. 7. 2009.)
“Čudan dan. U pola dva na ručak u Baltazaru k meni i crnogorskom ambasadoru Rakočeviću dolazi Leka (Budimir) Lončar sa fantastičnom vešću da Sanader odlazi. Kad je došao i Pupovac, utvrdili smo da naša kombinacija za stolom može biti i produktivna. Sanader bogme nije bolestan, kad je prošle sedmice u Podgorici popio dve flaše vranca, konstatovao je Rakočević. Idući dan u ambasadi kažem suradnicima: momci, niko od nas nije uspeo da bude Zorge. Sanader nas je nadigrao. Govorio sam to iskreno, ražalošćen činjenicom da taj Zorge nisam bio ja. Prema mojoj teoriji - Sanader je pobegao da više ne bude meta. Za ove pretpostavke nisam imao mnogo saveznika, ali nisam odustajao od njih.”
O IVANU JARNJAKU
(11. 5. 2006.)
“Pre podne kod Ivana Jarnjaka, generalnog sekretara HDZ. Ovaj Tuđmanov šef policije dva-tri put mi kaže: Šta da se radi, pobedili smo vas. I bez da se snebiva dodaje kao šlag: Tuđman vas je zajebal. Čini mu se da lakše prolazi nepristojnost u zagorskom pakovanju.”
O SANADEROVU POSJETU SRBIJI
(21. 7. 2006.)
“Za stolom, vrcale su najpre doskočice između Borisa (Tadića) i Sanadera, jedva su se zaustavili. Upitaše se za godine. Sanader 1953., Boris 1958. ‘Još deset godina bavljenja politikom. Ako budemo hteli’, veli Sanader. ‘Da, ponekad se čoveku smuči’, replicirao je Boris.”
O JADRANKI KOSOR
(8. 2. 2007.)
“U Sheratonu konferencija ‘antiratnih profitera’ o utvrđivanju činjenica o ratu. Mesić govorio pristojno. Jadranka Kosor, međutim, kao da vodi braniteljsku udrugu. Nisam se štedeo, mojim sam kolegama govorio da je njen nastup fijasko vladine politike, ispod standarda novog vremena pomirenja i saradnje.”
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....