Zagrebačka balerina Leda Šeparović dom dijeli s Oliverom, kratkodlakim kuničar jazavčarom. Riječ je o mališanu punom ljubavi, koji je veoma zaigran, no u ovo doba godine mu nije lako. Pucnjevi koji odjekuju sa svih strana njega prilično plaše.
- Nažalost, zapravo mu ne možemo pomoći. Zvuk izolirati ne možemo, tako da se uvijek trudimo jednostavno mu pokazati još vise ljubavi, maziti ga, grliti i biti uz njega uz nekakvu slasticu. Moja pokojna jazavčarka Boa je još vise patila, ona bi se zavukla u ormar i užasno tresla, ne bi htjela nikako izaći. Za nju je bio to jako veliki stres - kaže Leda.
Dodaje kako joj je jedna situacija prošle godine bila posebno traumatična. Izvela je Olivera da obavi što mora, ali je taj odlazak gotovo završio tragedijom. Pošto je on malen i nizak, u mraku se ne vidi, pa je tako netko posve blizu njega bacio petardu. Bilo je to strašno iskustvo za oboje.
- Razumijem da je vatromet dio tradicije, ali zar je zaista potrebno toliko vatrometa i petardi na dnevnoj bazi u ovo vrijeme? Vecina tog vatrometna nije ništa posebno, a samo plaši naše ljubimce. Meni osobno vatromet sam po sebi i nije tako važan. Možda da se smanji broj na samo jedan zaista poseban, ako već ljudi zaista ne mogu bez vatrometa, i da se eliminiraju ovi “privatni”, koji ljudi samostalno pale. Petarde bih svakako zabranila jer su opasne i za djecu. Voljela bih da ljudi razmisle što je važnije: taj vatromet koji prođe i zaboravi se ili životi i sigurnost naših najboljih četveronožnih članova obitelji? Svakako se može naći nekakva zanimljiva alternativa - smatra Leda.
