Toma Krišto ima devet godina i veliko srce puno ljubavi za glazbu, posebno za njegov omiljeni bend, Dubiozu Kolektiv. Ovaj dječak s autizmom svira bubnjeve kod profesora Damira, a svaki sat počinje s nekom pjesmom Dubioze. Velik je zaljubljenik u instrumente i puno njih prepoznaje. Njegova mama Ivana javila nam se oduševljena gestom tog benda koja je jako razveselila cijelu obitelj Krišto.
„Ima nešto u tom ritmu što mu jako odgovara”, kaže nam njegova mama Ivana. Cijela obitelj voli Dubiozu, pa je tata Mario vidio da nastupaju na Jarunu 1. lipnja i odlučio im se javiti.
„Tu je krenulo iščekivanje, nestrpljenje i nevjerica... Ali čudo se dogodilo! Tati je stigla poruka i svi smo se okupili pored njega i čekamo što će pročitati. Dubioza zove Tomu na generalnu probu da se u miru upoznaju. Ajme, koji ljudi!”, oduševljeno nam prepričava Ivana koja za ekipu Dubioze kaže da su ljudi s velikim „lj”. Odlazak i upoznavanje na generalnoj probi bilo je lakše i za bend i za Tomu.
Tata i stariji Tomin brat Leon zajedno su s njime otišli na generalnu probu na Jarun. Toma je inače hiperaktivne prirode i ima ADHD, ali na probi je bio „miran kao bubica”, priča njegova mama.
„Bio je jako uzbuđen. Čak bih rekla da nas je sve šokirao. Zvao me njegov brat Leon koji je išao s njim i rekao: ‘Mama, ja nikad u životu nisam vidio Tomu mirnijeg‘”, rekla je.
„Miran, fokusiran, uzbuđen, sretan. Toma ne zna objasniti svoju reakciju, ali vidite po njegovu osmijehu. On će vam sa svojim osmijehom reći kako se osjeća”, rekla je mama i dodala nam da je upozorila supruga da Toma ne ide na pozornicu jer mu je teško objasniti da kad jednom odu na koncert, da se on ne smije popeti na pozornicu.
„Mislio bi ako mu je dala Dubioza Kolektiv da smije na binu na generalnoj probi, da bi on svagdje si dao pravo da ide na binu”, kaže Ivana.
Glazba je Tomi jedna vrsta muzikalne terapije koju prolazi, a jako ga usrećuje. Tomina priča s autizmom je počela kada je imao 2 i pol godine, a s četiri je dobio dijagnozu. Na pitanje kako se cijela obitelj nosi s time, mama Ivana odgovorila nam je kroz šalu.
„Ponedjeljak, srijeda i petak lakše, utorak, četvrtak i nedjelja teže. Kako kada. Mi kao obitelj se jako dobro nosimo, svi smo tu za Tomu i pomažemo u svemu. Hrpa terapija je tu. Jako puno je izazova, suza, smijeha, veselja, ljubavi, zagrljaja, tantruma, svega je tu. Život s autizmom je nepredvidiv”, ispričala nam je. „Više se teže nosimo sa sustavom koji nam neke stvari otežava, ali to je druga priča.”
„Svi smo pozitivni u tome svemu i jako ste me iznenadili i vi što ste mi se javili, ali i Dubioza. Kad sam to vidjela... Ima dobrih stvari i dobrih ljudi”, sretna je Ivana.
Tomina mama dala je i savjet kako svi možemo pomoći ljudima s poteškoćama.
„Najbitnije je da ih ljudi prihvate. Oni žive svoj jedan drugi svijet, bilo kakva da je poteškoća u pitanju. Svi smo mi isti, a imamo svi drugačije potrebe. Neka ne osuđuju neka njihova ponašanja... Oni žive život iskreno. Toma kad kaže da vas voli, on vas stvarno voli. Kad se ljuti, on se stvarno ljuti. Kad je tužan, stvarno je tužan. Ne skrivaju emocije, sve iskreno kažu”, savjetovala je, pa dodala da smatra da je teže roditeljima. „Mislim da mi roditelji to više proživljavamo nego oni.”
Za kraj poslala je veliku zahvalu i poruku dečkima iz Dubioze.
„Htjela bih im se zahvaliti u Tomino i naše ime jer su ovome posebnom dječaku priuštili nešto divno. Njima je to možda malo, ali Tomi je to sve. On živi glazbu, a mi živimo za njega i sve ćemo probati napraviti za njega. Ali dok ima na ovome planetu ovako divnih ljudi, ne bojim se za sutra za svoje dijete.”