Poslednja noć koju sam prespavao kod kuće bila je ona sa 29. na 30. decembar 1991. Nakon toga zanoćivao sam i osvanji vao na mnogim drugim mestima, od kojih bih barem jedno mogao, sa doživotno usađenom merom opreza, čak i da na zovem svojim domom, ali ne, nikada više nakon te noći nisam spavao kod kuće, nikada više uopšte nisam bio kod kuće, niti ću ikada više biti kod kuće, čak i kada bih otišao ponovo na to mesto, mesto na kojem je ona bila.Mesto, zapravo, i dalje postoji: nije ga raznela granata, bomba, dinamit, kakav god eksploziv, taman posla,...