Pero Kvesić bio je predstavnik popularne ‘proze u trapericama‘. Ukinuo je ‘crne liste‘, a u Zagreb se vratio jer su mu 1976. povjerili Polet

Peru Kvesića znao sam jako dugo, još dok sam bio angažirani gimnazijalac, ali zapravo nismo se previše družili. On je imao svoj krug frendova, ja svoj i ta dva se nisu osobito preklapala. Osim toga, Pero je bio pisac, što je meni tada bilo još nedostižno, šezdesetih je u zagrebačkom Omladinskom tjedniku pisao o svemu, pa i o filmu, ti su mu tekstovi bili posebno dobri, jer bi se prihvatio nekog vesterna, na primjer, "Šerifa u New Yorku" (Coogan‘s Bluff) s Clintom Eastwoodom, i napravio nešto između eseja i filmske kritike. Dakako, pozitivno intonirane, jer čemu se upuštati u tako nešto ukoliko ti se film ne sviđa.

Sedamdesetih sam razvio vlastite projekte i Peru sam dosta rijetko viđao, osim toga pročitao sam da je tada boravio u Americi,...