Umjetnica i spisateljica Tisja Kljaković Braić i njezin suprug, inženjer brodske elektronike Igor Braić poznaju se još od osnovnoškolskih dana, ali ljubav im se dogodila u tridesetima. On je bio zaljubljen u nju u prvom razredu, ali ona ga nije fermala - iako joj je bio najzgodniji frajer u školi. Godinama kasnije uopće nisu bili u kontaktu, a kada ih je sudbina ponovno spojila, vjenčali su se za tri mjeseca. U braku su 15 godina tijekom kojih su dobili dvije kćeri, tinejdžericu Issu i trogodišnju Nastju. Formulu za dobar brak ne znaju, ali raduju se malim svakodnevnim sitnicama koje čine život i pristaju na bračne kompromise o kojima su ponešto i ispisali za Gloriju...
Straj me da će se ovi tekst pritvorit u ljubavnu šećerlemu s ganutljivim naslovom. Obično kad u Gloriji izađe takvi tekst, nakon par miseci izađe vijest o "kulturnom razvodu"… Al evo - riskirat ću.
Dakle, Braić i ja upoznali smo se na primanju u pionire 1986. u prvom be razredu Osnovne škole Ruđer Bošković. Uvik će reć da se zaljubija u mene jer san bila najsmišnija i da mi je kapa stajala nakrivo.
U šestom razredu pozva‘ me na rođendan. Mater mu je napravila super pizzu i ja sam navalila. Posli me u liftu pita ‘oću li hodat s njim i ja sam rekla da ću razmislit. Razmišljala sam nekih 17 godina i momentalno pristala da se udam za njega. Ostalo manje-više sve znate priko mojih knjiga, i sve su više-manje njemu posvećene. A šta ću, zaslužija je, dobar mi je. A bome sam i ja njemu.
I nije istina da se svit vrti oko mene. Radi njega ja pečen kolače i putujem, radi njega ja idenmeđu svit, radi njega plovin brodom, radi njega iden po restoranima, radi njega ću se počet bavit sportom (sad ne mogu, nego kad zaladi malo).
- A šta ti Braiću radiš radi mene?
- Sve!
- Šta je to sve?
- A sve! Šta bi ti da ti nije mene?
- A šta bi ti da ti nije mene?
- Iša‘ bi naprimjer na putovanje po Firenci, po restoranima ija i probava vina. A ti naravno ne voliš vino, vidiš to mi smeta kod tebe. Onda bi recimo moga mirno igrat balote da me se ne zove i sramoti 500 puta.
- A s kim bi ti putem pojia ćevape sa kapulom?
- Vidiš to cijenim kod tebe.
- I tripice!
- I tripice dabome.
-Tebi je od cilog Beča bila najinteresantnija bečki šnicel za 40 eura.
- Je i ne mislin se više stiskat da bi ušpara i da bi ti kupila 5 stote postole na visoki tak, a ja ih odnija u podrum. Ti ne znaš živit… Aj reci koje su tvoje želje? Ti nemaš želja.
- Ja neman želja? Pa i nemam.
- Nije lako s tobon takvom živit. Ti se sa kauča ne bi makla, a ja bi iša svugdi.
- Aj dobro... Da vidimo dalje šta pitaju ovi iz Glorije… Šta ti voliš najviše kod mene?
- A šta ti najviše voliš kod mene?
- A to šta si visok, crn i lip.
- Ti mene nakon 15 godina braka voliš jer san lip?!
- Je, i duševan…
- Neću ja više pričat o nama za novine. Starija ti cili dan landra vanka, knjigu nije takla, a u ponediljak joj je kontrolni. Malu triba okupat i stavit je leć. To ću ja naravno, ka i uvik.
- Ti si zaboravija da ja danas nisan stala. A šta se tiče starije nek‘ je ona meni živa i zdrava. Ne moš joj sve branit.
- Meni je sad Liga prvaka… Nema me!!!!!
- Ja više ne mogu čut zvuk baluna, ne mogu vidit zeleni ekran.
- Aj ti vidi šta ima malo na mobitelu. Evo ovde me sici ako danas nisi bila tri ure na mobitelu.
- I ti si se navuka, podcast o balunu i u zahodu slušaš.
- Nije istinaaaaa..
- E nije… neki dan suza suzu goni jer se Perišić vratija.
- Aj pusti me da gledan.
- Ne mogu te pustit, pišen ovo za Gloriju. Dakle, čime tebe ja i danas oduševin?
- Paaaala, sad nisan vidija gol.
- Čime ja tebe oduševin??!!!!
- Ti mene oduševiš… evo sad mi ništa ne pada na pamet, kasno mi je, ne mogu mislit.
- Gukniiiii!
- Evo recimo kad me pustiš da gledan pa mi doneseš jedno pivo, a može i palačinke. A čime ja tebe oduševin?
- Pa recimo ja volin da mi skuvaš kafu i kupiš kroasan ujutro.
- Samo da je maščuge, aaa.
- Aha, ajmo dalje… Kad ti je bilo najteže? Evo ja ću odma‘ reč. Meni je najteže kad čekan nalaze. Evo neki dan ono za tvoje rame…
-Pa reka san ti da je to od onoga šta san iša dignit dječji sic. Da me rame u tom momentu prikinilo.
- Eeeeee i Račana je zabolilo rame, pusti ti to. Kad je tebi bilo najteže?
- Pa recimo kad si išla rađat dicu pa te nije bilo doma pet dana.
- Ol san ti falila, aaaaa?
- Aj aj, malo san se i odmorija. Baš si bila teška trudnica. Satrala si me, satrala.
- Ajmo dalje… - Koja je tajna sretnog braka?
- Ajme majko pusti me na miruuu.
- Evo ne znam ni ja šta bi rekla. Mene recimo ne krasi ni jedna vrlina koja za to triba. Nisan ni tolerantna, ni popustljiva, ni strpljiva…
- Jednom riječju ja san najeba‘.
- E jadan… baš mi te žaj, ustrojija si ti mene, ne boj se.
- Najbolje da nisan. Triba i živit, a ne samo vatat inspiraciju. Piši ovako, sad san se sitija, šta mi još sve ide ma živce kod tebe.
- Ne može tu smo točku prošli.
- Piši ovako… Subota ujutro, umisto da uživan dočeka me usisivač na srid sobe.
- Vratimo se na tajnu sretnog braka!
- Da me pustiš da gledan balun.
- Može al prije mi naruči postole.
- Na tak?
- Ahaa.